Tuga je jedan od velikog spektra emocija kod dece. Značajna je jednako kao i kod odraslih. Ne smemo je ignorisat

Tugu najčešće prati osećanje ostavljenosti.

TUGA NIJE LOŠA!
SUZE NISU ZABRANJENE!
TUGA SE NE TREBA POTISKIVATI!
NE ETIKETIRAJTE DECU SA „PLAČLJIVAC“ i sl.

Teško je izdržati dečiju tugu i bol, pa pokušavamo brzo da je zaboravimo i učinimo sve da je i deca što pre zaborave (telefon/tablet, pokloni, ispunjavanje svakakvih dečijih hirova…). Dete je u tom slučaju tugu samo trenutno potisnulo, ali ne i „obradilo“ kako treba. Da bi bol i tuga prestali potrebno je vreme, a mi da budemo tu. U tom procesu deca mogu biti potpuno mirna, povučena, ili pak razdražljiva, agresivna…

Razgovarajte, imenujte osećanja, budite tu, razumite, prihvatite…

Uvažavajmo i prihvatajmo dečija osećanja, kako bi im pomogli da izrastu u stabilne, jake osobe sposobne da sutra „izađu na kraj“ sa svim novim životnim teškoćama!

TUGA

Kada sam ja tužan samo tu se nađi,
ne odbacuj, ne daj sam da plovim u toj lađi

Pusti da te imam, drži me za ruku
Biće mnogo lakše jaki vetrovi kad tuku

A sada… prihvati da tuga moja tu je…
Znam da boli te…

Vokal & tekst: Doris

Tekst na muziku pesme: Ti si mi u krvi (Izvođač: Zdravko Čolić)