Roditeljstvo je kao muzika koju bojiš tonovima sopstvene duše!

Nedavno mi je pala ova, meni divna, poetska misao na pamet, pa sam je brzo zapisala, da ne zaboravim.

DECA UČE PO MODELU!

Decu vaspitavamo muzikom sopstvene duše!
Dajemo im ono KO SMO ZAPRAVO MI SAMI!

Smatram da decu treba učiti ljubavlju, empatiji, konstruktivnom rešavanju konflikata, brizi o sebi i drugima, zauzimanju za sebe (tako da ne škodimo drugome), odgovornostima i obavezama, pažnji, razumevanju, poštovanju sebe i drugih…

Ne treba se groziti ni čuditi kada roditelj svaku konfliktnu situaciju rešava svađom, psovkama, nasiljem, pretnjom, pa dete to isto ponavlja nad vršnjacima.

Nemojmo se čuditi kada roditelj ogovara, podsmeva se drugima, a dete to isto radi…

Ne čudimo se…

Mnogo je sličnih primera.

DECA UČE PO MODELU!

Kako deca uče po modelu? I od koga uče?

Ukoliko se želimo teorijski približiti ovom izrazu “deca uče po modelu” i malo bolje ga objasniti – učenje po modelu se odnosi na proces učenja kod dece putem posmatranja i imitacije ponašanja odraslih ili drugih osoba i uzimanje modela ponašanja iz okoline.

Deca posmatraju i obraćaju pažnju na ponašanje drugih, posebno značajnih figura u njihovom životu, kao što su roditelji, starija deca, učitelji i prijatelji. Nakon posmatranja deca pokušavaju reprodukovati ponašanje koje su videla. Ovaj proces imitacije može se odvijati u različitim kontekstima, uključujući govor, igru, socijalne interakcije i rešavanje problema.

Modeli su osobe koje deca imitiraju i smatraju autoritetima ili koje imaju značajnu ulogu u njihovom životu. Ponašanje tih modela može biti pozitivno ili negativno.

Odrasli imaju značajnu odgovornost u oblikovanju ponašanja dece svojim primerom. Pozitivan model ponašanja, podrška i ohrabrivanje mogu doprineti formiranju zdravih navika i vrednosti kod dece. S druge strane, negativni modeli ponašanja mogu imati štetan uticaj na dečje ponašanje i razvoj.