Gde si požurio tamo daleko?
Mama još pamti stopalo malo.
Nežno i toplo, mirisno, meko.
U moju šaku lako je stalo.

Mama te čuva i stalno brine,
jer svet je okrutan i besan sine.
Kako da putem pravim ideš,
dobar za sebe i druge budeš.

Ne dam te sine, tako mi svega,
jer svu smo ljubav utkali tebi.
Više od sunca i od neba,
sve ono što jesi – najviše vredi

Brani kad treba, nemoj da ćutiš,
niti da držiš loše u sebi.
Imaš pravo i da se ljutiš
i ono uvek pripada tebi

Čuvaj dušu, a širi krila.
Mi smo uz tebe, leti kao ptica.
Najveći stub uvek je bila.
Ljubav i temelj - porodica.

I ne dam na tebe, tako mi svega.
Tvoje biće čistoćom pleni.
U svetu nepravde, osuda, stega,
oslonac uvek imaš u meni.

Autori: Jovana Gmijović i Doris